Stres i mentalno opterećenje: kako pronaći mir u svakodnevici

Mentalno opterećenje: o čemu se radi?

Mentalno opterećenje je nevidljiv posao organizovanja i predviđanja: misliti na zadatke, planirati ih, proveravati da li su obavljeni, pamtiti datume, papirologiju, kupovinu, rođendane. Čak i kada neko drugi obavi zadatak, teret nosi osoba koja mora da ga se seti.

Utiče i na posao i na privatni život i nagomilava se. Često je nejednako raspoređeno u domaćinstvima i i dalje mnogo više pritiska žene.

Određena količina stresa deo je života: to je normalna reakcija organizma na zahtevnu situaciju i pomaže nam da joj odgovorimo. Problem nastaje kada stres postane stalan i više ne ostaje vremena za oporavak.

Znaci da je vaše mentalno opterećenje preveliko

Telo i um često šalju signale pre nego što ih primetimo. Obratite pažnju na:

• umor koji ne prolazi, čak ni posle noćnog sna;
• teškoće sa uspavljivanjem jer vam spisak obaveza neprestano prolazi kroz glavu;
• neuobičajena razdražljivost, planuti zbog sitnica;
• zaboravnost i teškoće sa koncentracijom;
• osećaj da nikada ne možete da stanete ili da uživate u odmoru bez osećaja krivice;
• fizička napetost: vrat, ramena, stisnuta vilica, glavobolje.

Ovi znaci nisu specifični i mogu imati druge uzroke. Ako potraju, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse.

Kako možete da smanjite mentalno opterećenje?

Ne radi se o tome da radite više, već da razmišljate drugačije. Evo šta funkcioniše kod mene i kod mnogih ljudi oko mene.

Ispraznite misli na papir

Jedna jedinstvena lista, na jednom mestu (u svesci ili aplikaciji), umesto lepljivih papirića svuda. Ono što je zapisano više ne morate da pamtite.

Zaista odredite prioritete

Svakog jutra izaberite tri važne stvari koje ćete uraditi tog dana. Sve ostalo je bonus. Ne možete uraditi sve, i to nije neuspeh.

Delite zadatke, a ne samo da ih prenosite na druge

Podela kućnih poslova je dobra. Prenošenje odgovornosti da se o njima misli je još bolje. Na primer: „ti se brineš o lekarskim pregledima dece od početka do kraja“, a ne „možeš li da zakažeš pregled koji ti je zapisan?“.

Prihvatite „dovoljno dobro“

Jednostavan obrok, dom koji nije savršeno uredan, kraća e-poruka: niko vam to neće zameriti, a sačuvaćete energiju.

Naučite da kažete ne

Svako „da“ novom zahtevu jeste „ne“ trenutku odmora. Imate pravo da odvojite vreme za razmišljanje pre nego što pristanete.

Kako da se svakodnevno nosite sa stresom: moji mali rituali

Pronalaženje mira ne zahteva nužno mnogo vremena. Često vam prijaju upravo mali rituali koji se ponavljaju.

• Dišite polako. Udahnite kroz nos brojeći do četiri, zatim lagano izdahnite kroz usta brojeći do šest. Nekoliko minuta je dovoljno za pravi predah.
• Krećite se svakog dana. Šetnja, idealno napolju na dnevnoj svetlosti, pomaže vam da se osećate bolje i da otpustite napetost.
• Isključite obaveštenja u određeno doba dana i uveče sklonite telefon od sebe.
• Napravite pravu pauzu za ručak, dalje od ekrana.
• Priuštite sebi nežan trenutak: topao biljni čaj koji polako pijuckate, tuširanje bez žurbe, nekoliko stranica knjige.
• Ostanite povezani: poziv prijatelju, vreme sa voljenom osobom. Razgovor olakšava teret.

Uveče se malo „isključim“: na papir zapišem šta je ostalo za sutra, a zatim zatvorim svesku. Spisak je na sigurnom, a moj um može da se odmori.

San, ishrana, pauze: osnove koje su važne

San

San je često prva žrtva stresa, a upravo nam on pomaže da se oporavimo. Idite na spavanje u redovno vreme, izbegavajte ekrane sat vremena pre spavanja i održavajte spavaću sobu tihom, mračnom i svežom.

Ishrana

Kada smo preopterećeni, preskačemo obroke ili grickamo. Pokušajte da zadržite tri jednostavna i raznovrsna obroka, sa voćem, povrćem, integralnim žitaricama i proteinima. Ograničite preterano pijenje kafe, posebno popodne, kao i alkohol.

Dodaci ishrani, umereno

Nijedan dodatak ishrani ne može da otkloni stres ili mentalno opterećenje. Međutim, ako je vaša ishrana u napornom periodu manje raznovrsna, neki nutrijenti imaju priznatu ulogu: na primer, više vitamina B grupe i vitamin C doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti. Dodaci ishrani ne treba da zamene raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Posavetujte se sa zdravstvenim radnikom ako uzimate lekove, ako ste trudni ili dojite.

Kada potražiti pomoć?

Nije sramota potražiti pomoć. Preporučujem da razgovarate sa svojim lekarom opšte prakse ako:

• umor, problemi sa snom ili razdražljivost traju nekoliko nedelja;
• stalno osećate preopterećenost, bez predaha;
• gubite interesovanje ili zadovoljstvo za stvari u kojima ste ranije uživali;
• imate telesne znake koji vas brinu (lupanje srca, česte glavobolje, probavne probleme);
• situacija na poslu postaje vam teška za podnošenje.

Vaš izabrani lekar može vas po potrebi uputiti psihologu. Na poslu je lekar medicine rada još jedna osoba sa kojom možete razgovarati. A ako prolazite kroz trenutak teške krize, u Francuskoj pozovite 3114, besplatnu nacionalnu liniju za prevenciju samoubistva dostupnu 24/7, ili 15 u hitnim slučajevima.

Česta pitanja